Evo već peti dan...

Evo već peti dan traje fajt sa fibrom koja je u rasponu od 38 do 39,5 pa natrag. Normalno, pogodila me taman kad san treba imat dobar aktivni vikend parti u petak i subotu, za kojeg san se čuva cili tjedan dana. Ne samo da san se čuva za vikend, već je bila i čista srida di san se toga drža ka da san najokorjeli ultraš katolicizma i da mi cila moja vrlina i vjera ovise o tom danu kako ču se pridržavat, pa san opizdija šta se jela tiče po stiropolu od riže i tamo neke gadne riblje konzerve kad san doša doma. Nisan zna dali smin udrit (malo) crnog vina posli toga, pa san se pridržava one stare narodne izreke da kad neznaš šta treba radit u nekoj škakljivoj situaciji ti tada daj sve od sebe ty napadaj i udaraj najbolje šta znaš pa makar to bilo pitanje crnog vina. Pa san onda udrija sok. Eeee…tu san se zajeba. Nisan taka ni bičerin prošeka a kamoli crnu kvalitetnu kapljicu. Mora bit da me to samo tako sjebalo. E sad, kad san se na čistu sridu tako časno, dobro i katolički pridržava, a ono mi ovako gripozno vratilo, a znan da nisan baš puno grišija u zadnje vrime (je kad Van kažen) pitan se šta ču sad sa onin zaviton koji san sebi kaza u ključnim trenucima rjetke psihofizičke, ranojutarnje slabosti a tiče se same korizme i valjda njenih 45 dana ili koliko već traje. Jasno da san se odreka nekog poroka (nepitaj me kojeg), ali na to pitanje šta ću, tek ću da odgovorin…