Prije neki dan, ujutro, za radnoga vrimena, po oblačnom i kišnom vrimenu, istoga raspoloženja, spuštam se autom do grada jer iman tamo nekog posla. Naravno na rivi moš zaboravit da ćeš se parkirat i tu opet izgubin po ure vrimena ka i svaki put samo za nać misto. Sve nešto naopako i u nekom balunu. Napokon, prolazim pješke priko rive i sve gledan oko sebe i gledan izloge jer ima bar po godine da nisan bija po gradu. Gledan ljudima face a ono niko nema osmjeha na licu, ka da to nije moj grad nego tamo neki šta ti ja znan di i koji. Cili, u tom nekom čudnom balunu prolazim pjacu i iden Bosanskom da bi vidija Rigija. Upadan mu u butigu kad tamo moran čekat filu da mu se uopće javin od pustih ljudi šta mu se naguravaju na pult i svako od njih ga ima nešto pitat ili zamolit da mu nešto pokaže. Kad tamo, jebate, ej, pa on se smije. E znan. I ja bi se smija da mi onoliko upaljača, očala, satova, nakita i zlata visi oko mene. Ali aj, dočekan ti svoj red i lipo mu se javin a on izgubija osmjeh jer zna da kad me vidi da mu kavica ne gine ili šta mu je još gore da mu je porezna u posjeti pa onda nemožemo ni popričat. I tako počeli mi disi, štaje, kakosi i počnem mu objašnjavat da mi ćer slavi osamnaesti rođendan i vadin iz unutrašnjeg đepa od jakete usku a dugu orginalnu kutiju ženskog ručnog sata šta se u mojoj familiji nalazi već dosta desetlječa jer da bi joj to poklonija pa da ona nastavi to pazit jer istu je kutijicu meni pokojni otac ostavija da pazin. Govorin mu da bi volija da je pregleda a na mote je skužija da to treba sredit. I on ti u strahu otvara kutiju, gleda sat, isfalija ga samo tako, sve pet. Prevrće ga i vrti po prstima i sad ti on mene počeja tupo gledat u stilu jebate koji je sad tebi kurac, a ja ti njega gledan tipa šta me jebeš, popravi to ako znaš i amo dalje. I onda popizdin u sekund. Al popizdin na sebe i počnen se smijat. E, a počeja se i Rigi od srca smijat jer je skužija šta me jebavalo. Sve je bilo ok, al ovo je bija sat na navijanje. U sebi san opet počeja krivit zadnja ljudska dostignuća jer dva su najveća dostignuća u novijoj povjesti, jedno je termosica a drugo je baterija. E, toj bateriji šta san u sebi nabrzinu kaza…..