Taj put se uvatija bidnih amera i svašta in je govorija, to niko živ nebi moga ponovit šta in je sve pribotuna. Kako je samo vika u jednom trenutku san pomislija fala ti Bože šta nisam amerikenjac. Raspizdilo ga je to kad se sitija da su mu na zadnjen vijađu uletili vojni specijalci sa mašinkama na brod, svu posadu su priveli na krmu ka da su ovce te svakome još plastičnim vezicama zavezali ruke dok su oni bili u međunarodnim vodama a pregledavali su brod Nizozemske kraljice.
Onda kad je taka sa brodom NY nije moga vanka jer da u toj luci nemaju osigurani eskort za izać vanka, nego ga svako sa broda mora zvat jer da nesmiš sam slobodno šetat po luci. Sve bi to bilo uredu samo da ta vožnja od broda pa čak do kapije od luke ne košta petstotina dolara. Ali to je samo za izać a triba se i vratit na brod pa je to još petsto dolari, znači za izać vanka u NY satareš soma a žvake nisi kupija.
Kakvi debili. Tako bi i mi tribali. Zatvorit granice i svako ko oće liti ić na more mora platit, neznam koliko al neka bude neka okrugla brojka,to je uvik lipo vidit, recimo tisuču eura. Asti. Odma smo se rješili ogromnih gužva oko petnaest sedmoga kad nemoš nigdi od onih pustih stranaca koji u svom sedmodnevnom ljetovanju ne potroši tisuću eura i to u crnom čarteru. Ovako bi sav novac direkt iša u blagajnu a ne na cimer fraj i siguran san da bi nam bilo lipše.
Asti di san ja zavozija. Dobro je, puklo me.
E, to veče san uletija kod Sunđera na utakmicu di mi ja da, onako kako je i obeča, košulju kanađanku koju je nemoš virovat platija samo šesnaest dolara. Odlična mi u ramenima, debela košulja sa postavom, topla. Taman. Nije ni čudo što drvosjeće rade u njoj.
Đela i Jašo pozorno slušaju Jakicu.
Pušila se Cohiba. Da je tu cigaru drug Fidel često poklanja drugu Josipu.
Bacilo se par biftekića samo da se ima za zub, onako sirotinjski.
Svratila je i Marica.
Teška cenzura.
Nema komentara:
Objavi komentar