Mićina vikendica na Šolit, u vali Stračinska, izgrađena je davnih godina na tkz. predjelu PRC (privatni rekreacioni centar). Kučica je izmišljena, ko iz bajke a nema ni struje ni vode nego bunar i baterije. Šta je još lipo, moj mobitel tamo nema ni signala. Toplo se nadam da će takva i ostat jer doć u takvo prirodno okruženje je pravi odmor za dušu i tilo.
Sičan se da smo ka dica za doć do tamo morali u cik zore, prvo ić Šoltankom do Stomorske, pa vatat autobus koji nas je jedva zna izvuć na vrh Šolte u Gornje selo, pa otamo sa bagajima smo morali pičit preko cilog otoka i to kozjim stazama sve do legendarne vale. E...pa čak i sa bagajima lako se bilo spustit ali je zato povratak bija uvik je*en. Onima debilima u Jadroliniji palo je napamet da trajekt iz Somorske krene oko petipo ujutro, šta je značilo da moramo bit po ure prije trajekta za kupit karte, pa smo imali uru vrimena pjehe uzbrdo, pa smo se morali probudit na vrime, pa smo morali sredit kuču za sebom, pa itd... Tako da nismo nikad spavali nego smo cilu noć igrali na karte samo da ostanemo budni i stignemo na vrime.
Je...nakon toga smo dolazili sa legendarnim brodom Fjaka i bilo nam je puno lipše i luđe. Domači svit već nas je dobro upozna i sa punim pravom su nam nadili epitet Crni oblak. Bolje da zadržim za sebe razloge takvog nadimka.
A sad, od nedavno se može čak i sa autom doć blizu kuće. Kako kučica izgleda ka i prije sto godina, ona se nije nikad ni dograđivala ni uređivala, nego se lipo održavala. Sve odličan pet. Ali se onda čuvitar (Mićo) sitija da bi uredija banj, jer će dica stare stvari i šut donit do parkinga i to će se kombijem rješit. Pa je onda zva onoga Rašu. Pa su njih dva, uz pomoć dice i još nekih ljudi, to stvarno šesno uredili. Samo su naravno zaboravili na jednu sitnicu. Novi vodokotlić konstruiran je za grad i vodovodnu mrežu koja ima određeni tlak a ne za vodu iz bunara sa slobodnim padom. To nas je vratilo u mladost jer smo se opet morali mučit sa sičima. Triba ti po ure da se napuni sić sa vodom iz gustirne preko špine u banji.
Normalno, kako oko nas u radiusu nekoliko kilometara nije bilo žive duše, piš*li smo oko kuće. Nakon marende kad smo došli, pa gradela za obid, pa karbonare za večeru, pala je kišna noć i moj mjehur je popustio od onih piva i lipog vina. Čuvitar, ka dobri domaćin, ponudija se da će ispitat neku lampu i meni osvjetljavat put, dok ne dođem do bunara, koji je na vrhu parcele u brdu, di mogu birat oču li piš*t u prirodu ili na susidovu zemlju. Taj odlazak do bunara radim od kad znan za sebe i mogu ga napamet proć. Par skalina pored kuće, pa zakoračiš desnom na stupić od skala, pa se lagano odbaciš do zidića... i sklizzz... Odjedanput tijelo mi ima slobodan pad umisto da ima let... Cipanica desne noge, ničim izazvana, ni kriva ni dužna, našla se na rubu zidića privučena gravitacijom i masom od 98 kila. Kišni oblaci u tren su mi se razišli i pretvorili se u zvjezdano nebo.
Je*a san in sve po spisku. I vrimenu i kiši i mokrim stupićima i vinu i pivi i vodokotliću i Mići i Raši šta neznaju napravit vodokotlić i makadamskim cestama i Šolti. Ma jeli moga lipo ostavit na miru stari vodokotlić koji je normalno radija a i dica bi mu bila zahvalnija jer su vako dio lita morali crnčit jer ih čuvitar oče naučit neke stvari. Dobro je prošlo kako je moglo bit. Posli toga dobija san laganu poštedu ali kad se igrala trešeta ko manje taj pere suđe, debili mi nisu oprostili. Jednu san izgubija i mora san po kazni otić u kužinu.
Cotajući san bija narednih dana sa naboćenom nogom misleći da će proći. Nakon par dana čuvitar zove i pita kako san i jeli može doć, a na vratima se pojavija skupa sa ponosnim Alenom koji je tu noć dobija malog sina Niku i nosi sa sebom bocu šampanjca i da je stavin u duboko pa da nazdravimo. I stvarno, tu bocu stavljam u friz a svoju, slučajno, istu bocu šampanjca vadim iz običnog frižidera i donosim je i dajem je Alenu da je otvori, onako lipo hladnu a ova dvojica ostali bez teksta u čudu, objašnjavajući im da sam kupija novi frižider sa posebnim prostorom koji freonom trenutačno hladi na željenu temperaturu. Morali ste vidit taj izraz in na licima. Hehe..
Sutradan, moja doktorica me šalje na hitni kiruški ali taj dan nisan naša parking oko bolnice. U petak iden po još jedno mišljenje u privatnog specijaliste a ovi me odma po kratkom postupku strpa u sobu za pripremu operacionih zahvata. Obuklo mi zeleni trliš uvjeravajući da rez neću ni osjetit a medicinska se izvinjava zbog nereda u operacionoj sali jer da je kraj tjedna pa da je čiste? Wtf? I kad je doktor počeja, stvarno, rez nisan ni osjetija radi lokalne anastezije. Ali kad je *urvin sin počeja gnječit, štrukavat i istiskivat, ono kako on kaže, dvi šake đema od borovnice, nisan moga od boli, jer umrtvija je samo malo područje za rez a ovo okolo di su masnice i hematomi, to je bilo na živo. Mislija san da ću mu višestruko vratit kad završi, ali tako me rastočija da nisan moga apsolutno ništa. Sija san nakon toga u auto, odveza se doma, lega na kauč, diga nogu uzrak i kad je popodne počelo puštat. Aauuu, šta je bilo zanimljivo naredna dva dana. Nemoš ništa, ama baš ništa.
I prođe par dana, počnem ić nekoliko sati na posal, kad čuvitar zove da šta on to čuje, da je sa Borom koji sutra ide na brod i sa Rašom koji je odjedanput jučer doša sa broda i da su u kafiću i da disam?
Prekinit ću pisat jer san našara oko 1.100 riči šta je pun *uac za ovi post. Sljedi kronološka, slikovna dokumentacija.
Nego jedino neznan kako ću još preživit sljedeće vikende jer je upravo Žejko zva i pita da jeli idemo tri dana na Višku regatu ovi vikend jer da ima jedrilicu od 15 metara sa četri kabine, a posli toga me iznenada zva Doka da rezerviran prvu subotu u jedanaestom misecu jer da se ..hahahaha.. kako kaže ženi.
Odma san ga odje*a jer san mu na Šolti reka da me pirevi više ne zanimaju već samo momačke večeri (a i jeftinije je) ... hehe
Kad san doša sa Šolte
Prije manjeg kiruškog zahvata
Nakon zahvata
Prvi pregled
Krenile su bojice
No coment
No coment 2, vrijeme sadašnje ty vrijeme posta...
Drugi put stavi pelene za odrasle , kriv ti je vodokotlic? Ne znas ga ti ni izvadit iz gaca a da ti se ne desi neka šteta , bilo to zbog pišanja ili zbog nećeg drugog. Samo tebe na Šolti zovu Crni Oblak , to zato sta si uvik pun tanina od crnog vina ,kad zapisas sve se zacrni izatamni. Jesi primjetija da je uvik oblačno kad se vracamo sa Šolte , ne triba bit meteorolog za shvatit zasto. Pozdrav ˝Onaj Raso!˝
OdgovoriIzbrišiDaj... „onaj Rašo“ ... majketi....odjebi.
OdgovoriIzbrišiMa pogledaj našto se on pali ..???..
Je*ale te pelene, je*ali te odrasli. A nego ko mi je kriv nego vodokotlić. Je*a te bisni pas pa mi pariš zmija jutica. I nediraj mi se u intimne djelove tjela. Ovo ti je prvi put pa ču te upozorit. Šta san ti sad tako kriv da vako piz*iš ? Koji si ti stari udbaš. E, je*a te da te je*a Crni oblak. Ima baren jedno dvadesetipet godina, ako ne i više, da nisan popija kap crnog vina na Šolti a ti pizdiš o taninu. A sad si još i posta vrsni metereolog pa ga opet sereš li ga sereš. E da samo znaš na ovom zadnjem pohodu na Šoltu, povratak se odvijao u predivnom i sunčanom vremenu. Jedino kad ti ideš onda je sranje od vrimena na povratku. Evo da potvrdim i to unaprid. Ima dva tri dana gledan prognozu kakva će bit za ovi vikend na Viškoj regati. Svaki dan mi kaže sunčano. Onda san jučer skužija da ćeš ić i ti. Pogledan jutros prognozu. Kad tamo, a to je stoposto radi tebe, petak isplovljavanje po kiši pa i nedilja povratak po kiši. A zadnji put kad smo išli bila je orkanska bura, normalno bez trunke oblačka. I sad ćeš ti meni kazat da san ja tamo neki Oblak.
ma daj...
jeba te Onaj....